SAVETI

Više od 80% požara nastane ljudskom nepažnjom, nemarom, nestručnim rukovanjem i održavanjem raznih aparata, dečijom igrom i namernim paljenjem. Savetujemo vas kako da postupate u raznim situacijama da do požara ne dođe, a ukoliko dođe, kako da se ponašate i odreagujete za najbolji krajnji ishod po vas i vašu okolinu.

NEKOLIKO OPŠTIH SAVETA

Način dojave požara

POZOVITE 93 ILI 4767/013(DVD Tavankut), STALOŽENO BEZ PANIKE I RAZGOVETNO SAOPŠTITE:

• Šta gori;
• Tačno mesto požara, vaše lične podatke, ulicu i broj telefona sa kojeg pozivate;
• Ima li ugroženih osoba.

Neophodno je da saslušate i kažete sve podatke koje od vas zatraži dežurni telefonista. Nemojte misliti da razgovorom odlažete upućivanje vatrogasnih ekipa, oni su već na putu dok traje razgovor. Ne telefonirajte nikome, da bi u slučaju potrebe služba mogla da vas kontaktira radi dodatnih informacija.

Nakon dojave, obavezno sačekajte vatrogasce i saopštite im ostale detalje događaja, raspored prostorija, ako znate da li i gde ima osoba i slično.

Oslobodite prolaz vatrogascima za neometan rad, pomozite im samo ukoliko nešto zatraže od vas.

POŽAR AUTOMOBILA

Možete učiniti mnogo da opasnost od pojave požara svedete na minimum:

• Vodite računa o ispravnosti vašeg vozila, najviše elektro instalacija, jer su one najčešći uzrok požara;
• Ukoliko pušite, vodite računa o pikavcima;
• Imati vatrogasni aparat u vozilu nije obaveza, ( osim za vozila javnog prevoza ) ali ni velika investicija i može itekako da se isplati. Vatra ne pita kada i gde će da se pojavi. U gradu i bližoj okolini vatrogasne jedinice su relativno blizu, i ukoliko gužva u saobraćaju nije velika, brzo stižu. Van grada, na magistralnim putevima već nije tako. S obzirom da su u svakom automobilu neizbežno ugrađeni lako zapaljivi materijali, plastika, guma, tkanine, sunđeri itd, i zbog prisustva benzina plina i raznih maziva vatra se veoma brzo širi. U tom slučaju ručni vatrogasni aparati za gašenje početnih požara mogu mnogoda znače;
• Preporučujemo ručni aparat sa prahom S 1 ili 2. ( 1 ili 2kg )

Ukoliko do požara dođe:

• Neka svi putnici izađu iz vozila, zatim pozovite 93;
• Za gašnje požara su obučeni i opremljeni vatrogasci, pristupite gašenju samo ukoliko je bezbedno po vas!
• Ukoliko je vatra na motoru, a najčešće i jeste, povucite ručicu za otvaranje haube motora, ali je nipošto ne otvarajte ukoliko nemate ručni aparat za gašenje pri ruci - vatra će se naglo razbuktati dobijanjem vazduha;
• Ukoliko niste u mogućnosti da ugasite požar, povlačenje ručice za otvaranje haube će svakako olakšati posao vatrogascima, jer sajla najčesće pukne od temperature pa samim tim neće biti primorani nasilnom otvaranju;
• Ukoliko imate vatrogasni aparat, prvo ga pripremite, zatim pažljivo otvorite haubu, imajući u vidu da može biti vrela;
• Pesak ili zemlja mogu poslužiti kao alternativna sredstva za gašenje ukoliko nemate vatrogasni aparat;
• Skinite klemne sa akumulatora i zatvorite bocu za gas ukoliko je imate.

Veoma važno!
Mi vatrogasci ne gasimo samo požare, već i izvlačimo ljude iz bukvalno zgužvanih vozila nakon saobraćajnih nezgoda. Veoma često ishod nažalost bude fatalan po život unesrećenih. Pored tehničke neispravnosti najčešći uzrok nezgode je ljudski faktor, nepažnja tj. nesavesnost vozača!

• Koristite pojas za vezivanje. Verovatno ste mnogo puta čuli "da se nije vezao, izvukao bi se...." Sigurno da je bilo slučajeva kada je pojas odmogao, ali imajte na umu da je to možda u 1 ili 2% slučajeva. Nažalost mnogi su stradali upravo zbog ne vezivanja, udaranjem glave, grudnog koša ili čak izletanjem kroz staklo;
• Vodite računa o tehničkoj ispravnosti vozila, najviše upravljačkom sistemu, kočnicama i ispravnim gumama;
• Kada ste u vožnji, ne koristite mobilne telefone;
• Poštujte saobraćajne propise i znakove;
• Ukoliko u toku vožnje osetite umor, prekinite vožnju makar na kratko, odspavajte, umijte se, razgibajte ili okrepite;
• Ukoliko naiđete na saobraćajnu nezgodu, obavestite policiju 92, obezbedite deo puta trokutom i ukažite ostalim učesnicima na opasnost;
• Ne vozite u alkoholisanom stanju!
• Informišite se o ukazivanju prve pomoći.

KUĆNI APARATI I ELEKTRIČNI UREĐAJI

Iskustvo nam je pokazalo:

• kada kuvate ne ostavljajte duže šporet bez nadzora;
• električne uređaje popravljajte kod stručnih lica;
• električne grejalice držite na dovoljnoj udaljenosti od kreveta, fotelja i sl;
• prilikom sušenja kose fenom, u slučaju da vam zazvoni telefon, komšija na vratima ili sl, isključite ga, pa tek onda odložite na krevet, fotelju ili policu;
• ako odlazite na put, isključite sve uređaje;
• ne licnujte neispravne osigurače, već ih zamenite novim.

Požar:
U slučaju požara na električnim uređajima i aparatima, ne smete gasiti vodom. Voda je izuzetno dobar provodnik električnog napona, zato je to vrlo opasno. Izvucite kabel iz utičnice, i gasite vatrogasnim aparatom sa prahom ( S ) ili ugljen dioksidom ( CO2 ). Pre svega pozovite vatrogasce 93.

ULJE NA ŠPORETU

U slučaju da vam se upali ulje u tiganju, ne smete gasiti vodom. Dolivanjem vode izazvaćete veći plamen i pogoršati situaciju.
Ispravno je, isključiti šporet ili gas, prekriti pokvašenim ćebetom ili nekom ne sintetičkom tkaninom, samo prethodno zaštitite ruke i lice zbog opekotina. Na taj način vatra će ostati bez kiseonika neophodnog za gorenje i ugasiće se.

STAMBENE JEDINICE

U stanu i kući

Nekoliko korisnih preventivnih saveta:

• U slučaju dužeg odsustva od kuće, obavezno isključite sve električne uređaje;
• Ukoliko pušite, vodite računa o pikavcima i izbegavajte pušenje u krevetu i spavaćoj sobi;
• Sveće ne ostavljajte upaljene ukoliko izlazite iz stana, ili odlazie na spavanje;
• Neispravne osigurače nemojte licnovati, već ih zamenite novim;
• Šibice i upaljače čuvajte van domašaja dece, ujedno ih učite o mogućim posledicama koje proizilaze usled igre sa vatrom;
• Sve uređaje koje imate, servisirajte kod stručnih lica;
• Redovno pre svake grejne sezone proverite grejne uređaje i očistite odžake, naročito ukoliko se grejete na čvrsto gorivo;
• Sobne grejalice držite na bezbednoj udaljenosti od fotelja, kauča, zavesa i ostalih zapaljivih pradmata;
• Uklonite bezpotrebne stvari iz podruma i tavana i držite ih u urednom stanju
• Nabavite ručni aparat za gašenje početnih požara i upoznajte se sa rukovanjem;

U slučaju požara obavezno obavestite vatrogasce, čak i ukoliko pokušate sami da gasite. Iskustvo nam je pokazalo da su mnogi pokušavali sami da ugase požar, a tek onda kada uvide da nemogu, pozovu vatrogasce. U tom slučaju gubi se dragoceno vreme, jer vatra se veoma brzo širi.
Dakle, prvo pozovite 93, tek onda pokušajte da gasite, samo ukoliko je bezbedno po vas!

U zgradi

Preventiva:

• Sve ulaze u zgradi držite prohodnim;
• Stepenišni prostor ne koristite za odlaganje nepotrebnih stvari;
• Hidranti i prilazi zgradama moraju biti pristupačni i prohodni za vatrogasna vozila;
• Kontrolišite hidrantske ormariće u ulazima i njihov inventar;
• Servisirajte ručne aparate za gašenje početnih požara i upoznajte se sa njihovim rukovanjem;

Požar:
U slučaju da je požar u vašem stanu izadjite napolje, obavezno zatvorite vrata za sobom i pozovite vatrogasce. Otvorena vrata bi omogućila dotok vazduha i samim tim pospešila gorenje i širenje požara u ostale prostorije i stanove.
Prilikom požara u zgradi, dim se veoma brzo širi kroz hodnike i stepenište. Treba imati u vidu da se u dimovima nalaze otrovni gasovi, jedan od opasnijih je ugljen monoksid, koji veoma brzo štetno deluje po ljudski organizam. Zato ne izlazite iz stana ukoliko niste direktno ugroženi vatrom, nego dobro zatvorite vrata, jer lutanje kroz zadimljene hodnike uglavnom ne bude spas, nego naprotiv najčešće ima koban završetak. Pokvasite krpe i nagurajte ispod vrata zbog sprečavanja ulaska dima u prostoriju. Sačekajte vatrogasce da završe posao, a ukoliko bude neophodno evakuisaće vas kroz prozor preko lestva i platformi ili na neki drugi bezbedniji način.
U slučaju da ste primorani da sami napuštate stan:

• Pokvasite maramice i stavite ih preko nosa i usta;
• Dim se koncetriše prvo u gornjem delu prostorije, zato se krećite pognuto;
• Ne koristite liftove, postoji realna opasnost od nestanka struje usled požara, ukoliko ostanete zaglavljeni u opasnosti ste da se otrujete od dima;
• Vodite računa o tome da su deca u takvim situacijama skloni sakrivanju ispod kreveta ili u plakare;
• Ne vraćajte se nazad radi uzimanja zaboravljenih stvari.

Požar dimljaka

Do požara dolazi zbog neredovnog čišćenja čađi u dimnjaku. Nataložena čađ se pali prilikom loženja peći. U novijoj gradnji gde je kuća pravljena od čvrstog materijala, ne postoji neka velika opasnost od širenja požara, ali kod starih kuća gde su plafoni pravljeni od greda, dasaka i obloženi trskom, postoji velika opasnost da se požar prenese na krovnu konstruksiju, zatim i na ceo objekat. Često je slučaj da kroz sam zid dimnjaka prolazi neka od nosećih greda.

• Redovno na kraju ili pre početka grejne sezone očistite dimnjake;
• U slučaju da se upali, pozovite vatrogasce i ne gasite vodom! Sipanjem vode u dimnjak, voda se razlaže na vodonik i kiseonik, a poznato je da je vodonik eksplozivan gas, tako da može doći do eksplozije!

POŽAR U PODRUMU

Podrum je najčešće mesto gde se odlažu nepotrebne i u beskorisne stvari, što je u suštini loša navika. Mnoštvo zapaljivih stvari i materijala čine taj deo objekta izuzetno požarno opterećenim. Tu se najčešće nalaze: stara hartija, kartoni, tekstilni predmeti, stari nameštaj, razni lakovi, sprejevi i farbe kojima je u većini slučaja čak i istekao rok upotrebe, stvari sa kojim i sami ne znamo šta ćemo. Slična je situacija i u tavanskom prostoru.
Dakle, neophodno je podrum držati u urednom stanju, izbaciti sve nepotrebne stvari i lako zapaljive predmete.
U slučaju požara
Za podrumske požare je karakteristična velika zadimljenost, zato treba imati u vidu opasnost od trovanja dimom u slučaju namere spašavanja i iznošenja imovine. Sve te gore navedene stvari koji se najčešće nalaze u podrumima, prilikom procesa gorenja oslobađaju veoma otrovne gasove koji se nalaze u dimu. Iz tog razloga zajedno sa svim ukućanima izađite napolje, pozovite vatrogasce i sačekajte njihov dolazak. Ukažite im na opasnosti ukoliko ih ima: ne pokriveni auto mehaničarski kanali, butan boce, lakovi i ostalo.
Ukoliko je požar podruma zgrade, najbezbednije je ostati u svojim stanovima, sprečiti ulazak dima stavljajući mokre krpe ispod vrata, sačekati vatrogasce da ugase požar i ventilatorima provetre unutrašnjost zgrade. Ukoliko bude neophodno, bićete evakuisani na daleko bezbedniji način od strane vatrogasaca.
Da napomenemo još jednom da u većini slučajeva samostalno izlaženje i kretanje kroz zadimljen prostor bude poguban.

POŽAR NA OTVORENOM PROSTORU

Već sa početkom proleća i u toku sušnog leta nastaju požari šuma, trave, strnjišta i ostalog raznog rastinja. Čovek je u najvećoj meri krivac za to. Nekad sa namerom da se reši korova na svom placu, kada gubi kontrolu i ugrožavajući ljude i imovinu prouzrokuje značajnu materijalnu štetu. Treba imati u vidu da je paljenje vatre na otvorenom prostoru strogo zabranjeno!

U slučaju požara:

• Obavestite vatrogasce;
• U slučaju da je požar u početnoj fazi, možete ga gasiti alternativnim sredstvima: zemljom, peskom, nekim ne sintetičkim prekrivačem, ili udaranjem lopatama i granama sa zelenim lišćem;
• U slučaju strnjišta i trske, preoravanjem i poleganjem u pravcu širenja požara, možete sprečiti prelazak na deo iza preoranog;
• Ukoliko ste ozbiljno ugroženi, evakuišite se na bezbedno mesto;
• Ukoliko niste u mogućnosti da se evakuišete a kuća vam nije direktno ugrožena požarom, uđite unutra i zatvorite prozore zbog ulaženja dima. Prethodno mozete pokvasiti travnjake i okućnicu vodom;
• Imajte na umu da ukoliko se u blizini nalaze četinarske šume, a požar je većih razmera gde čitave krošnje gore, postoji opasnost od prenošenja požara putem šišarki koje mogu upaljene izuzetno daleko da odlete.

Kuća će vam se smatrati sigurnom ukoliko u neposrednoj blizini nema suvog rastinja, travnjaci uredno pokošeni bez korova i posečeno suvo granje i šiblje držite na bezbednoj udaljenosti od objekta.

VATROGASNI APARATI

Ručni vatrogasni aparati za gašenje početnih požara mogu biti od velike koristi ukoliko ih imamo pri ruci u momentu izbijanja požara, u domaćinstvu, automobilu, kancelariji, radionici i sl. Dok je vatra u početnoj fazi, brzom reakcijom i pravilnom upotrebom veoma se efikasno može ugasiti vatrogasnim aparatom.
Izbor prilikom nabavke vatrogasnog aparata bi zavisio od toga, koje su materije i materijali koji bi goreli u slučaju požara. Za svaku materiju postoji određeno sredstvo za gašenje. Naj univerzalniji i zastupljeniji je aparat sa prahom, jer gasi sve klase požara. Postoji posebna vrsta praha koja gasi čak i požare lakih metala. Od nedavno se proizvode vatrogasni aparati sa prahom koji su pod stalnim pritiskom, i njihova upotreba kao i održavanje je daleko jednostavnija od prethodnih, koji imaju bočice sa CO2 kao pogonski gas za izbacivanje praha.
Pošto svaki aparat ima napisano uputstvo za rukovanje, koje se razlikuje za svaku vrstu i tip aparata, daćemo vam samo nekoliko uopštenih saveta, koji inače ne pišu na bocama:

• Prilikom gašenja aparatom sa prahom, mlazom praha prekrivajte vatru, a ne direktnim upiranjem u plamen;
• Kada gasite sa CO2, vodite računa o tome da rukom držite ručku mlaznice, u suprotnom se možete opeći;
• Ukoliko imate više ručnih aparata, daleko je efikasnije gasiti sa svim u isto vreme, nego sa svakim aparatom pojedinačno.

Aparati sa prahom

"S" aparati za suvo gašenje koriste se za gašenje početnih požara na putničkim i drugim motornim vozilima (S-1, S-2, S-3). Veći aparati (S-6, S-9) za gašenje na teškim transportnim vozilima, industrijskim objektima, magacinskim i radnim prostorijama, stambenim zgradama. Prevozni aparati (S-50 i S-100) koriste se za gašenje početnih požara u rafinerijama, benzinskim pumpama, hemijskoj, tekstilnoj, drvnoj i papirnoj industriji, industrijskim halama, kotlarnicama i skladištima zapaljivog materijala.

Aparati sa ugljendioksidom

"CO2" aparti se primenuju za gašenje požara na električnim uredjajima i instalacijama, manjim skladištima i drugim objektima. Prevozni aparati CO2 od 10, 30 i 60 kg upotrebljavaju se za gašenje požara na električnim uredjajima, rafinerijama, benzinskim pumpama, hemijskoj industriji i skladištima goriva i tečnih gasova.

PRVA POMOĆ

BESVESNO STANJE

Do gubitka svesti mogu dovesti mnoge bolesti i stanja od kojih su neka bezazlena (npr. prolazni pad pritiska), a neka vrlo teška (npr. zastoj srca). Dubina besvesnog stanja može biti različita i može se menjati kod istog bolesnika.
Kako proveriti da li je osoba bez svesti?
Ako naiđete na čoveka koji nepomično leži ili se u vašoj prisutnosti iznenada sruši na tlo, lagano ga protresite za ramena i uputite mu nekoliko pitanja, npr.: Šta se dogodilo? Čujete li me? Kako se zovete? Kod plićih gubitaka svesti onesvešteni može pomicati pojedine delove tela ili povraćati. Ako nema nikakve reakcije, osoba je u stanju najdubljeg gubitka svesti (koma).
Postupak

• pozovite lekarsku pomoć ili, ako je moguće, pošaljite nekoga da to učini kako ne biste gubili vreme
• proverite disanje i po potrebi započnite postupak oživljavanja
• ako onesvešteni diše, okrenite ga u bočni položaj, povremeno proveravajte disanje
• pokrijte onesveštenog kako biste spriječili pothlađivanje
• onesvešteni se sme prevoziti samo u ležećem (bočnom) položaju.

NE pokušavajte onesveštenome davati hranu ili piće.
NE ostavljajte onesveštenog bez nadzora.
Bočni položaj
U stanju duboke nesvesti, za razliku od sna, svi telesni mišići omlohave. Ako onesvešteni leži na leđima, dolazi do spuštanja donje vilice i zapadanja jezika, koji može zatvoriti disajni put. Moguće je i gušenje vlastitim povraćanim sadržajem. Stoga onesvešteni mora ležati na boku, poduprt jednom rukom i nogom, s glavom zabačenom prema natrag. Time se osigurava prohodnost disajnog puta jer se tako jezik odmiče od zadnjeg zida ždrela, što omogućuje isticanje sline, krvi i povraćanog sadržaja iz usta.
Okretanje na bok pri povredi kičme:
Ako je gubitak svesti prouzrokovan povredom (npr. saobraćajnom nezgodom ili padom s visine), moramo posumnjati i na mogućnost povrede kičme. Za okretanje su tada potrebne dve osobe. Dok jedna polako okreće trup bolesnika, druga za to vreme pridržava glavu u neutralnom položaju, tj. u istoj osovini s trupom, izbegavajući savijanje i rotaciju vrata. Ako ste sami na mestu nezgode, povredjenog morate okrenuti sami, jer je opasnost od gušenja veća od rizika povrede kičmene moždine.

Oživljavanje (reanimacija)
Prestanak disanja i srčanog rada ne mora značiti definitivnu smrt. Takve osobe u nekim slučajevima možemo povratiti u život postupkom oživljavanja. Oživljavanje ili reanimacija podrazumeva veštačko disanje i masažu srca, a za opremljene medicinske ekipe još i primjenu lekova i električne struje.
Prestankom disanja i/ili srčanog rada organizam ostaje bez kiseonika, što dovodi do odumiranja ćelija. Moždane ćelije odumiru prve, već za nekoliko minuta. Samo unutar tog kratkog vremena ima smisla pokušati oživljavanje.
Klinička smrt - stanje neposredno nakon prestanka disanja i srčanog rada, a pre odumiranja ćelija, kada je još moguće postupkom reanimacije oživeti osobu.
Cerebralna (moždana) smrt - odumiranje moždanih ćelija. Nastaje nekoliko minuta nakon prestanka disanja ili rada srca. Ovo je nepovratan proces. Oživljena osoba kod koje je već došlo do delimičnog gubitka moždanih ćelija, imat će blaže ili teže znakove oštećenja mozga koji se ogledaju kao invalidnost ili smanjeno intelektualno funkcionisanje. U najtežim slučajevima "oživljena" osoba može biti u trajnoj komi, priključena na respirator, bez ikakvog izgleda da se jednog dana probudi, što nije cilj postupka oživljavanja. Vrijeme koje protekne od prestanka disanja i/ili srčanog rada do odumiranja moždanih ćelija je varijabilno. Najčešće iznosi 3 - 5 minuta, ali može biti i duže. Ako je klinički mrtva osoba u stanju pothlađenosti ili hipotermije (npr. utopljenik izvađen iz hladne vode), hemijske reakcije u telu znatno se usporavaju pa je i odumiranje ćelija odloženo. Time dobijamo više vremena za započinjanje uspešnog reanimacijskog postupka.

Kako prepoznati i tretirati zastoj disanja i srca?

1. Proveriti stanje sviesti
Ako naiđete na osobu koja nepomično leži ili se u vašem prisustvu iznenada sruši na tlo, najpre proverite je li pri svesti. Uhvatite je za ramena i lagano protresite. Uputite joj nekoliko pitanja. Ako nema odgovora, zaključujemo da je osoba bez svesti. Svi daljnji postupci moraju se provoditi brzo i bez odlaganja. Zamolite nekoga da pozove lekarsku pomoć i pređite na tačku 2 (ABC - postupak...).
Ako ste sami...
Najprije pozovite lekarsku pomoć, a potom pređite na ABC - postupak. Ako je reč o detetu, najpre sprovedite ABC - postupak. Nakon jedne minute oživljavanja prekinite nakratko postupak da biste pozvali lekarsku pomoć. Kod odrasle osobe kod koje je besvesno stanje uzrokovano utapanjem, trovanjem, predoziranjem lekovima, ozledom ili zastojem disanja, takođe najprie provedite ABC - postupak, a nakon jedne minute odvojite vreme za poziv.
2. ABC - postupak s onesvešćenom osobom
"ABC" je skraćenica stvorena radi lakšeg pamćenja redosleda mera koje sprovodimo kod onesveštene osobe:

• A - airway (dišni put) - otvaranje disajnog puta.
• B - breathing (disanje) - provera disanja i po potrebi sprovodjenje veštačkog disanja.
• C - circulation (krvotok) – provera krvotoka i po potrebi sprovodjenje masaže srca.

A - Airway – disajni put
Okrenite onesveštenog na leđa i zabacite mu glavu podižući bradu prstima jedne ruke dok drugom rukom pritiskate čelo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika odmiče se od zadnje zida ždrela čime se osigurava prohodnost disajnog puta. Ponekad ćete morati odstraniti iz usta zubnu protezu ili povraćeni sadržaj. To ćete najlakše učiniti prstom umotanim u maramicu ili gazu.
B - Breathing - disanje
Provera disanja: Kako biste proverili postoji li spontano disanje približite svoj obraz ustima i nosu onesveštenog držeći mu glavu u zabačenom položaju kao što je opisano. Pokušajte osetiti na svom licu vazdušnu struju (dah). Istodobno osluškujte zvukove disanja i promatrajte disajne pokrete na prsima i stomaku onesveštenog. Ako onesvešteni diše, okrenite ga u bočni položaj i povremeno kontrolišite disanje.
Ako onesvešteni ne diše, odmah započnite oživljavanje masažom srca i veštačkim disanjem.
C - Circulation - krvotok
Provera krvotoka: Znakovi krvotoka su: normalno disanje (koje ste proveravali u tački B), kašljanje i pokreti. Ako postoji i jedan znak krvotoka, masaža srca nije potrebna. Nastavite primenjivati veštačko disanje brzinom od oko 12 udaha u minuti (pet sekundi po svakom ciklusu udisaj - izdisaj) i povremeno kontrolišite znakove krvotoka. Ako niti jedan znak krvotoka nije prisutan, potrebno je sprovoditi masažu srca zajedno s veštačkim disanjem.

Masaža srca
Ovaj postupak nosi rizik od preloma rebara i ozleda unutrašnjih organa pa ga smete sprovoditi samo kad je potreban. Bolesnik mora ležati na tvrdoj podlozi. Ako leži na krevetu, spustite ga na pod. Odeću nije potrebno skidati. Mesto pritiska je sredina grudne kosti, na koju položite mekani, jastučasti deo dlana. Drugi dlan položite preko prvog. Prsti mogu biti isprepleteni ili ispruženi, ali ne smeju dodirivati zid grudnog koša. Laktovi spasioca moraju biti ispruženi, a ramena iznad mesta pritiska. Pritisak treba biti brz i kratkotrajan, jačine prilagođene dobi i konstituciji bolesnika. Kod odrasle osobe grudna kost se mora udubiti za 3 do 5 cm. Sledi popuštanje pritiska kako bi se grudni koš svojom elastičnošću vratio u prvobitni oblik. Pritom ne smemo odvajati dlanove od zida grudnog koša. Tokom celog ciklusa pritiskanja i popuštanja laktovi spasioca trebaju biti ispruženi, a dlanovi u dodiru s grudnim košem. Masaža se izvodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti (pet pritisaka u tri sekunde). Nakon svakih trideset pritisaka slede dva uduvavanja vazduha na način kao što će biti opisano u odlomku "Veštačko disanje". Potom ponovo određujemo mesto pritiska i nastavljamo s masažom. Sve reanimacijske radnje sprovodi jedna osoba koja se može zamenjivati. Samo medicinsko osoblje sme sprovoditi reanimaciju na način da jedna osoba masira srce, a druga uduvava vazduh. Postupak oživljavanja treba započeti što pre i sprovoditi ga bez prekidanja, jer svaka izgubljena sekunda smanjuje izglede za uspeh.

Veštačko disanje
Glava mora biti zabačena, a usta otvorena, kao što je opisano. Palcem i kažiprstom ruke koju držite na čelu začepite nozdrve onesveštenog. Svoja usta čvrsto priljubite uz njegova (po mogućnosti preko maramice ili gaze) i uduvavajte vazduh promatrajući istovremeno širenje grudnog koša. Uduvavanje traje oko jednu sekundu. Nakon toga odmaknite usta i oslobodite nozdrve. Posmatrajte spuštanje grudnog koša. Ponovite uduvavanje još jedanput.
Specifičnosti ABC - postupka kod dece
Deca do jedne godine starosti
Disajni put se otvara podizanjem donje vilice i delomičnim zabacivanjem glave. Korisno je podmetnuti komad tkanine pod dečja leđa. Vazduh se uduvava istovremeno na usta i nos deteta. Dovoljna je količina vazduha koja stane u spasiočeva usta. Uduvavanje se mora prekinuti pre nego što se grudni koš maksimalno proširi jer bi prevelik pritisak vazduha mogao oštetiiti dečja pluća.Veštačko disanje sprovodi se brzinom od oko 20 uduvavanja u minuti (tri sekunde za svaki ciklus udisaj - izdisaj). Mesto pritiska za masažu srca je na donjoj trećini grudne kosti. Pritisak se izvodi jagodicama srednjeg prsta . Grudnu kost treba udubiti za 1,5 do 2 cm. Pri popuštanju pritiska prsti ostaju u dodiru sa zidom grudnog koša. Srce se masira brzinom od 100 do 120 pritisaka u minuti (oko dva pritiska u sekundi) u ciklusima od 30 pritisaka - 2 uduvavanja.
Deca od jedne godine starosti do početka puberteta
Srce se masira jednom rukom. Grudnu kost treba udubiti za 2,5 do 4 cm. Masaža se sprovodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti u ciklusima od 30 pritisaka - 2 uduvavanja. Svi ostali postupci (otvaranje disajnog puta, provera krvotoka, određivanje mesta pritiska,...) isti su kao i kod odrasle osobe.

Najčešće greške u postupku oživljavanja

• Glava nije dovoljno zabačena ili brada nije dovoljno podignuta
  U ovom slučaju disajni put ostaje zatvoren. Pri pokušaju uduvavanja vazduha osjeti se otpor prolasku vazduha. Pokušate li uduvavati snažnije, vazduh će ulaziti u želudac umesto u pluća.
• Uduvavanje je prebrzo i presnažno Vazduh će ulaziti u želudac umesto u pluća.
• Nos bolesnika nije začepljen. Vazduh koji unosite na usta, izlaziće kroz nos.
• Masiranje srca bez prethodne provere disanja i krvotoka
  Ovo je možda najčešća greška. Građani često pod utiskom događaja i u želji da pomognu nekritički započnu masažu srca osobi koja se iznenada srušila. Gubitak svesti ne mora značiti i prestanak srčanog rada. Postoje mnogi uzroci koji mogu dovesti do kratkotrajnoga gubitka svesti (sinkope).
• Bolesnik kojem se masira srce leži na krevetu
  Mekana podloga ispod bolesnika smanjuje ili poništava učinak masaže srca.
• Pogrešno odabrano mesto pritiska
• Pritisak je preslab ili prejak
  S preslabim pritiskom učinak masaže je slabiji, a prejak povećava rizik od povrede.
• Masirajući srce, spasilac savija ruke u laktovima
• Pri masaži srca spasiočevi prsti se oslanjaju na grudni koš
• U fazi popuštanja pritiska spasilac odvaja dlanove od stijenke prsnog koša
• Popuštanje pritiska je nepotpuno pa se grudni koš ne vraća u prvobitni oblik (time se ograničava povratak krvi u srce i tako smanjuje dejstvo masaže).

Kada prekinuti postupak oživljavanja

• kad se pojavi spontano disanje
• kada stigne medicinska ekipa
• kada ni pola sata nakon početka reanimacije nema znakova krvotoka, a nemate mogućnost pozvati lekara; dugotrajnije sprovođenje reanimacije opravdano je u slučajevima pothlađenosti unesrećenog
• kada je spasilac fizički iscrpljen i ne može više uspešno sprovoditi reanimacijske radnje.

Kada ne započinjati postupak oživljavanja

• kada je prošlo više od 10 minuta od zastoja disanja ili srčanog rada. Iznimka su stanja pothlađenosti unesrećenog kada oživljavanje može biti uspešno i nakon znatno dužeg vremena
• kada je zastoj disanja i srčanog rada prouzrokovan teškom povredom koja je nespojiva sa životom
• kada je zastoj disanja i srčanog rada posledica teške bolesti koja neizbežno dovodi do smrti (npr. završni stadijum maligne bolesti)